Zaštitne rukavice i maske postale su sastavni dio svakodnevne garderobe ljudi širom sveta.
Dok se u nekim zemljama bez njih ne može zamisliti izlazak napolje, u drugim nije rijetkost sresti ljude koji ne nose ni maske, ni rukavice.
Podijeljena su mišljenja kako stručnjaka, tako i političara oko neophodnosti nošenja maski i rukavica.
Osim na licima i rukama prolaznika, nije rijetka situacija da na zaštitnu opremu naletite na trotoaru, vidite je u travi, pored kontejnera…
Slika nepravilno odloženih maski i rukavica nije jedinstvena za veliki broj zemalja, a fotograf Den Đanapolus prošao je ulicama Londona i napravio galeriju zaštitne opreme bačene svuda, samo ne tamo gde treba.
Kako odlagati iskorišćenu masku i rukavice?
Zaštitnu opremu – maske i rukavice – treba najprije pravilno skinuti s lica i ruku.
Čovjek se izlaže većoj opasnosti ako nepravilno postupa sa maskom i rukavicama nego ako ih ne nosi. Naučnici objašnjavaju da je važno masku dodirivati isključivo za lastiš kojim je zakačena za uši ili tračice kojima je vezana na potiljku.
Masku nikako ne treba dirati za zaštitni dio, jer tako postoji mogućnost prijenosa virusa sa nje na ruke, a onda dalje.
Rukavice ne treba skidati hvatanjem za prste i povlačenjem, već ih treba uhvatiti iznad članka i povući da se prevrnu, a onda ih tako odložiti u otpad.
Maske i rukavice bi, u idealnim uslovima, trebalo bacati gde i sanitarni otpad, a svakako je važno odvojiti ih od drugog otpada. Obavezno ih treba stavljati u kesu, a kesu treba vezivati prije ubacivanja u kontejner, kako u opasnost ne bi došli zaposleni u gradskoj čistoći.
Oni koji svakodnevno prazne kontejnere i kante i čiste ulice, upravo su najugroženiji nepravilnim odlaganjem medicinskog otpada ove vrste.
Fotograf Den Đanopolus objašnjava šta ga je natjeralo da počne da slika iskorišćene plastične rukavice na koje je nalijetao na ulicama od kada je pandemija korona virusa zahvatila i Veliku Britaniju.
Kao i svuda, pandemija korona virusa ima ogroman uticaj na život kakav smo do sada poznavali.
Razmišljao sam kako da dokumentujem ova nadrealna vremena.
Poslije nekoliko dana provedenih u kući početkom prošle nedelje, odlučio sam da odem u kratku šetnju i bio sam iznenađen brojnim iskorišćenim rukavicama i zaštitnim maskama na ulici u mom kraju u malom predgrađu Notingema.
Počeo sam da ih fotografišem tokom tridesetominutne šetnje. Ove rukavice za jednokratnu upotrebu brzo su pokazale razmere javne zdravstvene krize.
Artefakti paranoje i panike koju ljudi osjećaju pod ogromnim pritiskom nevidljivog ubice.
Rukavice za mene prikazuju koliko smo mi sami zarazni po životnu sredinu.
Ako krenemo od ovog malog uzorka, onda širom zemlje postoje stotine hiljada rukavica razbacanih po praznim javnim prostorima.
Rukavice sam našao u olucima, kako štrče iz žbunja i kanti, na šahtovima i žičanim ogradama. Nisam mogao da pređem više od nekoliko metara, a da ne naletim na jedne.
Naredna četiri dana nastavio sam da izlazim na dozvoljenu svakodnevnu vježbu i ponovo sam virio po komšiluku svaki put idući drugim dijelovima.
U krugu od oko kilometra i po, našao sam oko 300 bačenih rukavica i maski.
Prije nekoliko godina imao sam sličan projekatfotografišući bačene kesice od narkotika u južnom Londonu. Tokom trogodišnjeg projekta, slikao sam nešto više od 400 kesica.
Sada sam pronašao više od tri četvrtine od tog broja za četiri dana.
Ovo je očigledan nastavak nekih tema koje sam istraživao u ranijem projektu, ali u kontekstu zastrašujuće globalne zdravstvene krize. Ovaj mali uzorak iz komšiluka ukazuje na neviđeni nivo straha u kom živimo i duboku ironiju narušavanja prirode.
